Obnoviti nešto staro, a dobro nikad nije loša ideja. Važno je samo kako se to odradi, tako da ni muški i ženski satovi tu nisu iznimka.
Ono što bi vam urari ispričali kad su stari muški i ženski satovi u pitanju je većinom pozitivno. Satovi o kojima smo pričali su bili isti ili slični, pretpostavljam da je tu bio neki cjenovni rang u koji se većina uklapala, možda u te neke povoljnije primjerke i nisam uspio čuti nešto drugačije.
Ja bih targetirao ove starije kupce za početak kod kojih su stari muški i ženski satovi još uvijek u lijepom sjećanju i tu bih ja napravio neku akciju, npr. “Imate stari sat, pošaljite nam ga, a mi ćemo vam poslati novi uz neku minimalnu naknadu.”
Recimo da se napravi taj neki odnos sa ovima koji već imaju taj sat jer su oni ambasadori i oni su ti koji će širiti neku priču, odnosno pokrenuti tu neku priču koja je davno stala.
Mislim da se ne bi trebali voditi rečenicom: “Nosite sat koji je nosio vaš deda” jer mlađe populacije se ne vode takvim pričama zato što je to za njih potrošna roba i ne slaže im se uz torbicu. Ako im se ne slaže uz torbicu, oni to neće nositi bez obzira što su ti muški i ženski satovi posebne kvalitete, tako da bih ja išao isključivo na starije i onda bi oni bili ambasadori i oni koji bi prenosili informaciju i usađivali to nešto što postoji kod mene.
Dakle, target na 40+ godina starosti jer ta populacija ima određeni sentiment kad su stari muški i ženski satovi u pitanju. To mora biti nešto lijepo i kvalitetno, da se napravi sat koji će trajati. Mora se napraviti istraživanje tržišta trenutnih zahtjeva potrošača, šta je ono što meni treba, zašto ja hoću baš takav sat, koliko sam spreman za to izdvojiti novca i da se po takvom kriteriju stvara sat koji će imati obrise starog, ali da bude nešto novo i drugačije – muški i ženski satovi budućnosti, stvoreni iz prošlosti.…
